ӔФСӔЙНАГИ ХӔЦЦӔ ӔМДУХӔ
(Кæрон. Райдайæн №11)
Аци ӕрмдӕсний куститӕ музейти ӕма равдистити нӕ фӕууиндзӕнӕ, фал Цорий-фурт ци аразуй, етӕ ба ӕцӕгӕйдӕр ӕнцӕ музейти ӕрӕвӕруни агкаг.
Курдони куст ӕрмӕстдӕр ӕй нӕлгоймаги сӕрбӕл, уӕдта еци дӕсниадӕ адӕймагӕй домуй сӕрмагонд арӕхстдзийнадӕ ӕма курдиадӕ. Ами гъӕуй рӕстдзӕвийнӕ ун, къохти хъаурӕ. Ӕма Марклен ба еци еугур минеугутӕй дӕр ӕй ӕнхӕст, ӕ зӕрди ци ӕрӕфтуйа, ӕ зунди ци исӕвзура, еци фӕндитӕ размӕ рахӕссунгъон.
Анзӕй-анзмӕ бӕрзонддӕр ӕма ӕнхӕстдӕргӕнгӕ цудӕй ӕ кусти фӕлтӕрддзийнадӕ. Раздӕр кодта къеудзирагъауиндзӕнтӕ, листӕг еститӕ, лӕвӕрттӕ.
Уӕд Маркленмӕ уотӕ кастӕй, гъома, ӕцӕг сфӕлдистадон дзаумӕуттӕ аразун, зӕгъгӕ. Ӕма кӕмидӕр раст адтӕй ӕ гъуди. Гъӕуама дӕхе хуӕдхуз ӕрмдӕсни исуай.
Адӕн куд нимайунцӕ, уотемӕй алли курдон дӕр ӕфсӕйнагӕй хузгӕнӕг ӕй. Фал Марклен ӕхе уӕхӕнбӕл нӕ нимайуй, кӕд алли адӕймагмӕ дӕр ӕхе сфӕлдистадон цӕхӕр фӕууй, уӕддӕр. Марклени банимайун ӕмбӕлуй, ӕнӕисусгӕ сфӕлдистадон игурӕнтӕ кӕми ӕмбохъула кӕнуй, уӕхӕн сауӕдонӕбӕл. Етӕ ӕвзурунцӕ, ци зӕнхӕбӕл цӕруй, фӕлабулай ци уӕлдӕфӕй уолӕфуй ӕма ци ӕрдзӕ уинуй, уонӕй.
Уой уӕлӕнхасӕн ба ма Марклен ӕй дӕсни ӕмдзубандигӕнӕг. Ци уарзон куст ӕнхӕст кӕнай, уоми айдагъ хъаурӕ нӕ гъӕуй, фал ма зонундзийнӕдтӕ дӕр. Фарстатӕбӕл дӕттуй цубур ӕма бӕлвурд дзуӕппитӕ, мӕнӕ хъӕстаргьбӕл ӕ дзӕбоки ӕртъӕпп куд еугӕндзон фӕууй, уотӕ.
«Курдони кусти ма рагон мадзӕлттӕй пайдакӕнунадӕй ести байзадӕй?» - зӕгъгӕ ’й ку бафарстон, уӕд мин уӕхӕн дзуапп равардта: «Курдони куст уотӕ арӕзт ӕй, ӕма нуриккон технологон мадзӕлттӕй пайда кӕнун ку райдайай, уӕд ин е ’цӕг аййевдзийнадӕ исафгӕ кӕнис», - зӕгъгӕ.
«Кенӕ еудадзугдӕр исаргӕ кӕнис, кенӕ ба нӕуӕг технологитӕй пайда кӕнис, ӕма уӕдта адӕймаги къохтӕ зир-зир кӕнун райдайунцӕ. Алли ӕрмдӕсни дӕр ӕхуӕдӕг исӕвзаруй ӕ кусти фӕрӕзни рахуӕцӕнти мадзал, гъома, нуриккон мадзӕлттӕй ин пайда гӕнгӕ ӕй ӕви нӕ, уой.
Нуртӕккӕ фулдӕр курдонтӕ аразунцӕ еци-еухузон куститӕ. Марклен ба аллихат дӕр тундзуй нӕуӕг хузтӕмӕ. Уомӕ гӕсгӕ иссирдта, ӕвӕццӕгӕн, «еумӕйаг ӕвзаг» ӕфсӕйнаги хӕццӕ.
Курдон сӕрмагонд заказ ку райсуй развӕлгъау бӕлвурд хузӕгонд эскизи хӕццӕ, уӕддӕр косгӕ-косгӕй ба уой уинуй ӕндӕр хузи, ӕма си фӕстагмӕ рауайуй бунтондӕр ӕндӕр, оригиналон нивӕфтуд. Ӕррӕстӕ уотид минкъий феййивд дӕр ин ӕ хузӕ раййевуй. Фӕстагмӕ ба заказгӕнӕг дӕр аразийӕй, уӕдта курдон ӕхуӕдӕг дӕр ӕ кустӕй боззагӕй байзайуй. Уотӕ арӕх фӕууй Маркленмӕ дӕр.
Нуртӕккӕ берӕ исард куститӕ ахсгиаг нӕбал ӕнцӕ, фал Марклен ци саразуй - кӕрдтӕ, фӕрӕттӕ, къонай рӕхистӕ, уони ба уотӕ аййев исфӕлундуй, ӕма адӕймаги деси бафтаунцӕ. Е уобӕл дзорӕг нӕ ‘й ӕма Марклен рагон мадзӕлттӕбӕл ӕ къох исиста, зӕгъгӕ, фал ӕй фӕндуй алли дзаумаумӕ дӕр ести нӕуӕгдзийнадӕ бӕхӕссун.
Дигорон-ирон хӕдзари федауцӕ алкӕддӕр адтӕй ӕртикъахуг фингӕ. Марклени къохтӕй конд фингитӕ хецӕн кӕнунцӕ сӕ оригиналондзийнадӕй. Сӕ къӕхтӕ конд фӕуунцæ ӕфсӕйнаг уестӕй нивӕфтудтити хӕццӕ, сӕ сӕр ба - кенӕ гъӕдӕй, кенӕ ба - дорӕй. Е ба дзорӕг ӕй, ӕфсӕйнаг рӕсугьд ке федауй ӕндӕрхузи ӕрмӕгутӕбӕл, уобӕл. Фиццаг рӕстӕгути ӕртикъахуг стъолӕй испайда кӕнуни фӕсте уой медӕггойни фарсбӕл ӕрауиндзиуонцӕ, цӕмӕй минкъий азгъунсти уӕлдай бунат ма ахӕстайдӕ, уой туххӕн. Марклени конд стъол фарсбӕл, ке зӕгъун ӕй гъӕуй, не 'рауиндздзӕнӕ, фал ӕхуӕдӕг ӕхе бунат ӕрахӕссуй уати ӕма дзӕбӕх фӕффедауй иннӕ хӕдзари дзаумӕутти хӕццӕ. Уотӕ ’й сӕ конд ӕртикъахуг бадӕн къелатӕн дӕр.
Марклен ци исард куститӕ кӕнуй, уони сӕйраг заказгӕнгутӕ ӕнцӕ хецӕн адӕймӕгутӕ, уӕдта хецӕн фирмитӕ.
Зӕгъӕн, арӕхдӕр сӕ фӕгъгъӕуй артгӕнӕн мийгӕнӕнтæ, цирагъдарӕнтæ, фӕрӕттӕ ӕма ӕндӕртӕ. Цорий- фурт ести гъуддаг ӕхемӕ ку райсуй, уӕд нерӕнги ӕ цормӕ фарста некӕдма ӕрлӕудтӕй, гъома, ести си рауайдзӕй ӕви нӕ, бӕздзӕй ӕви нӕ. Уомӕн ӕма алкӕддӕр ӕ кустмае бацӕуй сфӕлдистадон хузи.
Бустӕги хуӕрзаййев уайунцӕ ӕрмдӕснийӕн асийни хуӕцӕнтӕ, куд хӕдзари ӕндӕбилӕ, уотӕ медӕггӕй дӕр. Алли хӕдзари хецауи дӕр фӕндуй ӕ тургъи ести оригиналон, иннетæй естӕмæйти ка хецӕн кӕна, уӕхӕн дзаумау уинун. Ӕма Цорий-фуртмӕ ӕхе кадӕриддӕр бахатта, уонӕй нерӕнги фудӕнгъӕл некема фӕцӕй, уомӕн ӕма нуртӕккӕ курдон ӕ фиццаг уаги нӕбал ӕй, фал фулдӕр гъуди кӕнуй ӕма косуй аййевадон цӕстингасӕй.
Уомӕ гӕсгӕ зундгонд ӕнцӕ Цорити Марклени куститӕ адӕни ӕхсаен, уомӕ гӕсгӕ син кӕнунцӕ уотӕ устур аргъ.
Марклен ци асинттӕ скодта, етӕ айдагъ федар ӕма ӕнцон хезӕн нӕ ’нцӕ, фал ма ӕнцӕ бакастӕй дӕр хуӕрзаййев, зæрдӕмӕдзӕугӕ. Ӕрмдӕсни сӕ аразуй кӕми цӕттӕ проекттӕмӕ гӕсгӕ, кӕми ба фӕуунцӕ æхе оригиналон ӕргъудигонд. Алли асийнӕ дӕр гъӕуама конд уа хӕдзари дзаумӕутти ӕмӕнгӕс, хуарз федауа еумӕйаг бакасти.
Тӕккае фиццаг хатт кедӕр хӕдзарӕн ци асийнӕ искодта, уой дӕргъӕ адтӕй ӕнӕгъӕнӕ 12 метри. Уæдта ’й садзгӕ дӕр ӕхуӕдӕг никкодта. Тонни ӕмбеси уӕзӕн асийнӕ цума пластилинаей конд адтӕй, уотӕ ӕнцонтӕй тастӕй Марклени къохти.
Марклени банимайун ӕмбӕлуй ӕцӕг универсалон дӕснибӕл асинттӕн хуӕцӕнтӕ кӕнуни кусти, хӕдзари пецтӕ ӕма люстритӕ аразуни гъуддӕгти, уомӕн ӕма курдони куст ӕй ӕ царди нисан ӕма бӕллец. Кӕци фӕндуй хай дӕр си райсӕ ӕма си дуккаг ӕмхузон, ӕмхалдех нӕбал иссердзӕнӕ, алкӕмӕн дӕр си ес ӕхе бакаст, ӕхе зӕрдӕрохсдзийнади тӕлмӕн. Алли дзаумау дӕр банимайӕн ес хуӕдхуз исфӕлдистадон фӕззиндбӕл.
Нигки ба ма сӕ зинаргъдзийнадӕ ӕй, алкӕмидӕр си ӕ уод ке байвӕруй, уой медӕги.
Хумӕтӕги ӕфсӕйнаг телгӕндтитӕй рауайуй, ӕцаег аййевадон хузӕ кӕмӕн ес, уӕхӕн куст.
Фиццаг бакастӕй хумӕтӕг нивӕфтудтитӕ ка зиннуй, уоми, лӕмбунӕгдӕр сӕмӕ ку ӕркӕсай, уӕд ӕнӕбафеппайгӕ нӕ фӕууодзӕнӕ ести римӕхст гъуди. Уӕлдай хъӕбӕрдӕр ба ӕ зӕрдӕмӕ хӕстӕг ӕвӕрд ӕнцӕ фӕззӕги нивтӕ.
Цорий-фурти иннӕ ӕскъуӕлхтдзийнадӕ ба ма ӕй, ӕ дӕсниадӕбӕл кӕстӕр фӕлтӕр ке ахур кӕнуй, ӕ кусти сосӕгдзийнӕдтӕ син ке ӕргом кӕнуй, еци гъуддаг дӕр. Е 'рмадзӕмӕ ка ӕрбафтуйуй, етӕ зӕрдӕхцӕуӕндзийнади хӕццӕ фегъосунцӕ дзӕбокӕ ӕма хъӕстаргъи ӕртъӕпгъӕрмӕ, ӕсмотунцӕ тӕвдӕ ӕфсӕйнагӕй идзаг уӕлдӕфмӕ, сӕхе цӕстӕй уинунцӕ курдони зин, фал ӕнӕмӕнгӕ гъӕугӕ куст, ӕма разӕнгард кӕнунцӕ сӕхуӕдтӕ дӕр еци кустмӕ.
Цорити Марклен косуй, куд хуӕдахур хузгӕнӕг, уотӕ, уомӕ гӕсгӕ ба ин ӕ куститӕн музейтӕ ӕма аййевадон равдистити фӕууинӕн нӕййес. Уогӕ си цалдӕр кусти ес Адӕмон зӕрингурдти равдисти азгъунсти. Зин ӕма вазуггин ӕй курдони куст, фал уой хӕццӕ ба цӕмӕдессаг ӕма хемӕсайӕг. Курдон Цорити Марклен ӕхе ӕнкъаруй ӕфсӕйнаги хӕццӕ ӕмдухӕй, уарзуй ӕ куст, ӕма архайуй адӕни размӕ рӕсугъддзийнадӕ хӕссунбӕл. Некӕд ӕвгъау кӕнуй ӕ зонундзийнӕдтӕ кӕстӕртӕн. Неци сосӕгдзийнӕдтӕ римӕхсуй ӕ зӕрди, алкӕддӕр ӕ реу парахат игон фӕууй ӕ адӕнӕн. Уомӕн уотӕ уарзон ӕй, ӕвӕдзи, ӕхуӕдӕг дӕр дзиллӕн.
МАЛХЪАРТИ Нателлæ
Журнал «Ирæф»-æй ист.