ЦАРД ЦӔРУНМӔ 'Й, КА ЦИ КӔНУЙ - ӔХЕЦӔН...
ЦАРД ЦӔРУНМӔ 'Й, КА ЦИ КӔНУЙ - ӔХЕЦӔН...
(Очерк)
1915 анзи 7 июли Иристони устурдӕр ӕма рӕсугъддӕр цӕргӕ - нӕргӕ гъӕутӕй еуеми - Лескени Цӕмӕхъати Даукуййи бийнонтӕ еу адӕймаг фулдӕр фӕцӕнцӕ. Дуйней фарнӕ син цӕстуарзонӕй балӕвар кодта ӕхсӕзӕймаг сувӕллон. Схудтонцӕ 'й Сӕлих. Раст зӕгъгӕй, ӕ зӕнхон царди ба адтӕй берӕ бацеуон къӕра - мӕратӕ. Уогӕ, алкӕд лигъз ӕма раст нӕдтӕ кӕмӕн фӕууй?! Некӕмӕн! Хатгай гургъахъ фӕндӕгтӕбӕл ресгӕ хъинццитӕ ӕркӕнун дӕр багъӕуй.мЦӕмӕхъати устур бийнонтӕбӕл цард, ке зӕгъун ӕй гъӕуй, сӕ фӕндон нӕ хъӕрдтӕй. Цӕмӕннӕ? Етӕ раги байзадӕнцӕ ӕнӕ ниййерӕг мадӕй. Мадӕй седзӕр ба, дан, ӕцӕг седзӕр ӕй. Цубур рӕстӕги фӕсте ба сӕ хъиамӕтгун фидӕ дӕр ӕ зӕнхон цардӕй рахецӕн ӕй.
Сӕлих бацудӕй ахур кӕнунмӕ Лескени гъӕуи астӕуккаг скъоламӕ. Каст си фӕцӕй ӕрмӕстдӕр 5 къласи. Изолдӕр исахур кӕнуни фадуат ба ин, устур гъулӕггагӕн, нӕбал иссӕй. Ӕ хестӕр ӕммаддӕлон ӕнсувӕрти хӕццӕ ами ирӕзтӕй, исбайлӕгъ ӕй.
Цӕмӕхъати седзӕртӕ ӕновуд адтӕнцӕ кустбӕл. Адӕймаги дарӕг ӕй фӕллойнӕ. Цард кустӕн ӕй?.. Мадта! Ка нӕ косуй, йе нӕ цӕруй. Гъо, ӕцӕгӕйдӕр, уодӕндзаргӕ фӕллойнӕ ӕй нӕ зӕнхон царди федар бундор. Ӕнӕ косгӕй хӕдзари бийнонтӕ дарӕн нӕййес. Сӕ курухон фидӕ Даукуййи сӕйраг фӕдзӕхст - уосиат адтӕй ӕ исуйнаг зӕрди ӕнцойнитӕн:
- Мӕ дзӕбӕх кӕстӕртӕ, нӕ зӕрдӕдаргӕ исонбон, иронх уи ма уӕд: магоса - хускъастӕу адӕймаг рагӕй ардӕмӕ дӕр ӕгадӕ 'й. Уони нӕ дзурддзӕугӕ фиддӕлтӕ ӕвӕлгъазитӕ - хуӕздӕргъӕуагитӕ дзӕгъӕли - хумӕтӕги нӕ хониуонцӕ. Хъоди бакӕнуни хузӕн уонӕн хумӕтӕги салам дӕр неке лӕвардта. Цубур дзурдӕй, некӕмӕ нецӕмӕ нимади адтӕнцӕ. Гъе нур идарддӕр ба уӕхуӕдтӕ лӕмбунӕг рагъудитӕ кӕнетӕ. Уӕ зӕрдӕбӕл бадаретӕ уӕхӕн ахсгиаг гъуддаг. Гъома? Ци куститӕ кӕнайтӕ, уони зӕрдӕй - ӕнӕхийнӕй: уодӕндзаргӕй, уодӕй арт цӕгъдгӕй. Зонетӕ, кустӕй адӕймаг нӕуӕг кӕнуй. Фӕллойнӕ ӕй нӕ мадӕ - нӕ дарӕг!
Цӕмӕхъати Сӕлих ӕ лӕхъуӕни кари ку бацудӕй, уӕд имӕ, гъай - гъай дӕр, адтӕй берӕ рохс фӕндитӕ. Фал... Райдӕдта Фидибӕсти Устур тугъд... 1942 анзи Цӕмӕхъати Сӕлих ӕ цард баеу кодта йе ' мгъӕуккаг Елойти Заурбеги гурведауцӕ кизгӕ Тамари хӕццӕ. Ӕдеугурӕй ӕртӕ мæйи рацардӕнцӕ еумӕ дууӕ ӕригон цардӕмбали. 1942 анзи июли мӕйи Цӕмӕхъай - фурт райста ӕфсӕддон комиссариатӕй тугъдмӕ цӕуни туххӕй гӕгъӕди - повесткӕ. Даукуййи кӕстӕр фурт Сӕлих ӕхе нӕ баримахста. Нӕгъӕ, Цӕмӕхъати цӕхӕрцӕстӕ нӕуӕгуосгин ӕ сӕрмӕ уӕхӕн ӕгадӕдзийнади гъуддаг не 'рхастайдæ. Йе ӕй ӕма адтӕй ниммӕлуни хузӕн... Уой фӕсте ба ма зонгӕ адӕми астӕумӕ гъӕуама ци цӕсгомӕй рацудайдӕ ести гъуддаги кенӕ ба ӕррӕстӕ ескæбӕлти фембӕлгӕй, хумӕтӕг салам раттунмӕ?! Хуарз ӕма лӕгъуздзийнадӕн цӕрӕнбонти иронхгӕнӕн нӕййес. Хумӕтӕг мӕлуйнаг адӕймаг гъӕуама ӕ фӕстагӕнттӕбӕл дӕр гъуди кӕна, кутемӕй мӕ имисдзӕнӕнцӕ, зӕгъгӕ. Еске син гъӕуама сӕ хестӕрти рӕдуддитӕ сӕ цӕстӕмӕ ма бадара... Гъо, раст зӕгъуй рагон ӕмбесонд: ка ци кӕнуй, уой ӕрмӕстдӕр ӕхецӕн.

1942 анзи июли мӕйи райдӕдта Лескени гъӕуккаг Цӕмӕхъати Сӕлихи ӕфсӕддон - тугъдон цард. Ӕ фӕндарасти рӕстӕги ӕрбамбурдӕнцӕ Даукуййи фӕрнӕйдзаг хӕдзарӕмӕ хеуонтӕй кадӕртӕ ӕма синхонтӕ. Уо, хӕдӕгай, уӕд еци лӕгӕвзарӕн тугъди ма адтӕнцӕ Даукуййи хестӕр цуппар фурти дӕр (Сӕлихи ӕнсувӕртӕ). Йе бахъӕрдтӕй Лескени гъӕуӕй ба тогмондаг знӕгти сау маргӕйдзаг лӕгӕт - сахар Берлинмӕ. Уомӕн дӕр тугъд фӕцӕй Уӕлахези хӕццӕ 9 майи 1945 анзи.
Цӕмӕхъай - фурт тухтӕй 1428 рӕуӕг артиллерион ӕфсади рæнгъити. Уодӕскъунӕг, лӕгӕвзарӕн тугъди ӕгас цаутӕ дӕр уӕззау адтӕнцӕ, ке зӕгъун ӕй гьӕуй, фал еугуремӕй зиндӕр ба рауадӕнцӕ, 1942 анзи сӕрди ӕма фӕззӕги сахар Сталинградӕн ӕхе медӕгӕ ӕма уой рӕбунтӕ ци тугъдтитӕ цудӕй, етӕ. Уоци карз тугъдтити лескейнаг нифсхаст сержант Цӕмӕхъати Сӕлих ӕхе равдиста бӕгъатӕрӕй. Ӕнтӕстгинӕй ӕнхӕст кодта ӕ тугъдон бардзурдтӕ. Уомӕн аккаг ӕвдесæн ӕй майдан «За оборону Сталинграда». Гъе уотӕ ӕхсаргинӕй, ци фуддӕр фудголи ӕнауӕрдонӕй дӕрӕн кӕнгӕй, бахъӕрдтӕй Берлини уӕнгӕ. Ами, фашистон Германий сау лӕгӕт байсунбӕл тугъдтити дӕр, Цӕмӕхъай - фурт бавдиста берӕ лӕгдзийнӕдтӕ. Бӕлвурддӕр зӕгъгӕй ба, йе ӕ тугъдон ӕмбӕлтти хӕццӕ ниддӕрӕн кодтонцӕ немуцаг автоматчикти агъазиау къуар. Ниппурх кодтонцӕ дууӕ дорӕй амад федари. Уоми сӕхе римахстонцӕ немуцаг тогмондаг лӕгсирдтӕ. Еци ӕнтӕстдзийнадӕ - скъуӕлхтдзийнади туххӕй ин лӕвӕрд ӕрцудӕй Сурх Стъалуй орден. Хуарзӕнхӕгонд ма ӕрцудӕй тугъдон майдантӕ: «За отвагу», «За взятие Берлина», «За победу над Германией в Великой Отечественной войне 1941 - 1945гг.», берæ арфи гӕгъӕдитӕ ӕма Кади грамотитӕй.
Тугъди цӕфсгӕ итигъд будуртӕй сӕрӕгасӕй ӕрбаздӕхгӕй, ӕртинафӕйдзуд цӕхӕрцӕстӕ тугъдон Цӕмӕхъати Даукуййи фурт Сӕлихӕн йе 'нӕнездзийнадӕ зингӕ фӕллӕмӕгъдӕр ӕй. Ӕ тугъдон цӕфтæ сӕхе иронх кӕнун нӕ уагътонцӕ... Сӕлихӕн ӕхе дзубандитӕмӕ гӕсгӕ, 1943 анзи ӕ рази, фуддæйрадӕн - ӕ фидбилизӕн фехалдӕй знаги адзалхӕссӕг бомбӕ. Цӕйдӕрбӕрцӕ дӕр рӕстӕг фӕцӕй сигити буни. Райста уӕд контузи. Уомӕн ӕ фӕстеуӕг ба е адтӕй, æма уӕдӕй фæстӕмӕ ӕ гъостӕй лӕгъуз игъосун райдӕдта. 1942 анзи ба ӕ галеу къах фӕццӕф ӕй, уой фӕсте ба - ӕ реугудур.
Еци сахъатдзийнӕдтӕ, гъай - гъай дӕр, хъор кодтонцӕ, фал уӕддӕр ӕ кустити ба адтӕй раззагдӕрти рӕнгъи. Ӕ уодӕмбал кусти медӕгӕ адтӕнцӕ ӕ уӕззау циргъком фӕрӕт ӕма дзӕбокӕ. Ӕ фӕдонти имсунӕгтӕмӕ гӕсгӕ сӕ тугъдаруд ӕма кустфӕллад фидӕ, фӕлмӕнтӕдзорагӕ баба ӕ зӕрди фӕндон некӕд бауолӕфтӕй. Цӕмӕннӕ? Уал ӕнагъом сувӕллони сӕ къӕхтӕбӕл ислӕуун кӕнун ӕнцон гъуддаг нӕ адтӕй.
Фӕстугъд Советон Цӕдеси еумӕйаг адӕмон хӕдзарадӕ - цардарӕзт адтӕй ихӕлд. Уомӕ гӕсгӕ ба Цӕмӕхъай - фуртӕн дӕр берӕ бадунӕн ӕгустӕй равгӕ ӕма фадуат нӕ адтӕй. Аллихузи кустити дӕр уидӕ раззӕгти хӕццӕ. Кӕми - гъӕдикустгӕнӕг, кӕми ба аразӕг... Лескени гъӕуи цӕргутӕй беретӕн фенхус кодта сӕ ихӕлд цӕрӕн хӕдзӕрттӕ банивӕбӕл кӕнуни гъӕугӕ гъуддаги. Уой уӕлӕмхасӕн ба ма фӕллойнӕ кодта арӕзтадон бригадити раздӕри Советон Цӕдеси берӕ облӕсттӕ ӕма крайти. Ӕ ӕнӕзӕрдихудт кусти туххӕй еу ӕма дууӕ хатти нӕ райста Арфи гӕгъӕдитӕ, Кади грамотитӕ, Дипломтӕ, ӕхцай премитӕ ӕма аллихузон зӕрдӕбӕлдаргӕ лӕвӕрттӕ. Ӕ бон адтӕй алкӕддӕр алкӕмӕндӕр ӕ цӕститӕмӕ ӕррӕстӕ бакӕсун. Йе цӕбӕл дзорӕг ӕй, уой ба ӕгасӕй дӕр дзӕбӕх гӕмӕрзӕ кӕнӕн.
Нури доги фулдæр бийнонти еугай - дугай сувӕллӕнттӕй æндӕр нӕййес. Цӕмӕхъати Сӕлих ӕма ӕ уарзон цардӕмбал Елоуон Тамарӕ ба аст сувæллони царди тонхи рауагътонцӕ. Кӕстӕртӕ ӕгасӕй дӕр гъӕугӕ еугай - дугай ахургонддзийнӕдтӕ райстонцӕ. Хецӕн бийнонтӕй кадӕ ӕма радӕй цӕрунцӕ Уӕрӕсей алли рауӕнти. Сӕ еумӕйаг нимӕдзӕ и цуппар фӕлтӕремӕн исхъӕрдтӕй 70 адӕймагемӕ. Цӕмӕхъати фӕрнӕйдзаг хӕдзарвӕндагӕй рацӕугӕ цалдӕр фӕлтӕрей мийнӕвӕрттӕ некӕд неке «уӕлфадбӕл рафсарстӕнцӕ» сӕхецӕн ести пайдатӕ райсуни фӕдбӕл. Некӕд некӕмӕ зулун каст бакодтонцӕ. Некӕд неке хӕццӕ фӕххилтӕ ' нцӕ. Некӕд неке фудкой ракодтонцӕ. Ӕма уоми уотӕ дессагӕй дӕр, мӕнмӕ гӕсгӕ, неци ес. Кӕстӕр хестӕри фӕнзагӕ ' й? Ӕндӕр некуд!.. Ка кӕмӕй райгура, уой хузӕн ин ӕнӕ уӕн нӕ фӕууй. Уорс хонхӕй, дан, айдагъдӕр уорс дор тулуй... Ӕнӕмӕнгӕ, уотӕ 'й !
Цӕмӕхъати Сӕлихӕн ӕ цард, устур гъигагӕн, ӕгӕр цубур разиндтӕй. Ӕдегурӕй 62 анзи... 1978 анзи 29 январи, итигъд арвӕй дор ӕрхауӕгау, ӕверхъау мард фӕцӕй. Ӕ царди афӕйтӕ бӕрцӕй нӕдӕр берӕ, нӕдӕр ба минкъий ӕнцӕ... Ӕ лӕги карӕмӕ дӕр ма, уӕууа, ку не 'схъӕрдтӕй. Ци бакиндӕуа?! Хевӕндӕ хъисмӕти хӕццӕ ба, дан, бунти хуӕцӕн нӕййес. Фал, уӕддӕр, ӕнӕнцойнӕ зӕрди хецау Цӕмӕхъати Сӕлихӕн ба ку бантӕстӕй ӕ фӕсте ирд ӕма арф фӕд ниууадзун... Еу нӕ, фалӕ берӕ рӕзӕдӕттӕг бӕлӕстӕ ниссагъта. Етӕ алли анздӕр сӕ хуӕрзадӕ рӕгъӕд рӕзӕй барӕвдаунцӕ Сӕлихи берӕ фӕдонтӕ, сӕ синхонтӕ , хӕстӕгутӕ ӕма зонгити. Еунӕг нӕ, фалӕ ӕртӕ цӕрӕн хӕдзари дӕр исаразта. Ӕ кӕддӕри сувӕллӕнттӕ хецӕн бийнонтӕ иссӕнцӕ бӕргӕ, фал сӕ хӕццӕ цӕрунӕй ба сӕ кустадзагъд ниййергутӕ ку нӕ бафсастӕнцӕ...
Цӕмӕхъай - фурт ӕ уарзон бийнойнаг Елоуон Тамари хӕццӕ «а» ӕма «о» - йӕй фӕццардӕнцӕ. Исгъомбӕл кодтонцӕ бафӕнзуйнаг цӕуӕт, 4 фурти ӕма цуппар кизги, - Виктор, Геуӕрги, Руслан, Сослан, Любӕ, Лидӕ, Лемӕ ӕма Рими. Етӕ ӕгасӕй дӕр ӕнцӕ амондгин нанатӕ ӕма бабатӕ. Уо, нӕ фӕдздзӕгъӕли ӕнцӕ Сӕлих ӕма Тамари берӕ хъиамӕттӕ. Ӕгайтидӕр ма!
Цӕмӕхъати - Елоуон Тамарӕ Фидибӕсти Устур тугъди рӕстӕги, ӕ лӕг фронти ку адтӕй, уӕд Лескени гъӕубӕсти фӕсевӕди хӕццӕ лӕвардтонцӕ се 'нхуси хай: кодтонццӕ сӕ гъӕуи алли фарси хегъӕуайгӕнӕн къӕхтитӕ (оборонительные траншеи). Елоуон Тамарӕ адтӕй хуӕрзконд, мадзора, хӕларзӕрдӕ, рӕстдзийнадифарс дзорагӕ, кустуарзагӕ силгоймаг. Уомӕ гӕсгӕ ба ин ӕ сӕри хецау Сӕлихи хӕццӕ адтӕй Цӕмӕхъати муггаги, уӕдта Лескени гъӕуи адӕми астӕу дӕр аккаг кадӕ. Берӕ ӕнзти медӕгӕ Елоуон йе 'нхуси хай лӕвардта аллихузи кустити Лескени гъӕуи совхози. Цалдӕр хатти ин лӕвӕрд ӕрцудӕй «Маддӕлон намус» -и майдантӕ, Кади гӕгъӕдитӕ, Кади грамотитӕ ӕма ӕхцай премитӕ.