Ӕносонӕй байзайдзӕнӕнцӕ сӕ нӕмттӕ
2023 анз – педагоги Анз
Уӕ фарнӕ, уӕ кадӕй кӕстӕртӕ
Фӕуунцӕ ӕдзохдӕр нифсгин.
Ма ʾхсайӕд ӕппундӕр уӕ зӕрдӕ,
Уе ʾскъухт ӕй ӕносмӕ цитгин.
Цӕунцӕ бонтӕ, кӕрӕдзей ӕййевунцӕ ӕнзтӕ, царди цаутӕ махӕйевгъуд рӕстӕгмӕ идардӕй-идарддӕр хӕсгӕй. Кунӕгдӕр кӕнгӕ цӕунцӕ Фидибӕсти Устур тугъди ӕвдесӕнтӕ дӕр – нӕ райгурӕн бӕстӕ цифуддӕр знагӕй ка гъӕуай кодта 1941-1945 ӕнзти, еци тугъдонтӕ. Гъе, фал, цӕйбӕрцӕ фӕндий рӕстӕг ма рацӕуӕд, нӕ фудӕзнӕгтӕ нин цъифкалӕнтӕ цӕйбӕрцӕ мафӕккӕнонцӕ нӕ историбӕл, уӕддӕр Уӕрӕсей цӕрӕг адӕмтӕмӕ ба некӕд уодзӕнӕнцӕ иронхуати Советтон Цӕдеси патриотти бӕгъатӕрдзийнадӕ, сӕ федар ӕрлӕуд знаги нихмӕ сӕребари сӕрбӕлтау. Фидибӕстӕ ӕнӕгъӕнӕ цуппар даргъ анзей медӕгӕӕд ӕхсӕвӕ, ӕдӕбонӕ знагӕй ка гъӕуай кодта,бухсӕн кӕмӕн на ʾдтӕй, уӕхӕн уавӕрти, уони нӕмттӕ ӕносон ке иссӕнцӕ нӕ царди медӕгӕ, уомӕн ба ес хъӕбӕр берӕ ӕвдесӕндартӕ. Сӕ дессагдӕр цардӕвдесӕнтӕй еу ба ӕй «Ӕнӕмӕлгӕ полк», ӕ рацудмингай ӕма мингай адӕмти рӕнгъити 9 Маййи - Уӕрӕсей цитгинУӕлахези бӕрӕгбони. Раст цума зӕнхи уӕлцъарӕбӕл устур цӕугӕдӕндтӕ исеу унцӕ, уӕхӕн рӕнгъити рацӕунцӕ нӕ горӕттӕ ӕма гъӕути цӕргутӕ нӕ ӕнӕбасӕтгӕ тугъди ветеранти хузиститӕ бӕрзонд исесгӕй, ке неке ӕма ке неци ӕй иронхуати, уой ӕвдесӕнӕн. Устур тугъди банцадбӕл берӕ дӕсгай ӕнзтӕкӕд ӕнхӕст кӕнуй, уӕддӕрциртдзӕвӕнтӕ ӕма обелисктӕ, стелитӕбӕл рохсгӕнгӕ стъалутау ӕностӕмӕ гъӕуама ӕрттевонцӕ сӕ нӕмттӕ дӕр.

Нӕ минӕг кӕнуй некӕд нӕ кӕстӕр фӕлтӕрти ӕхсӕн патриотон-гъомбӕладон куст дӕр аллихузон мадзӕлдти – равдистити, фембӕлдтити, имисӕн бонти фӕрци. Уӕдта зӕрдӕ дарӕн дӕр ес, еци гъуддаг ӕносон ке уодзӕнӕй, цалинмӕ Уӕрӕсе цӕра, уӕдмӕ дӕр, уобӕл.
Ӕрӕги ба Уӕлахези бӕрӕгбони кадӕннӕ райони, Советтони гъӕуи скъолай ирон ӕвзаг ӕма литерӕтури ахургӕнгутӕ Дзабайти Аллӕ ӕма Тандути Зӕлини хъӕппӕресӕй арӕзт ӕрцудӕй мадзал – равдист «Тугъди ветеранти–нескъолай ахургӕнгути рохс ном имисгӕй», зӕгъгӕ, уӕхӕн сӕргонди хӕццӕ.
Скъола ӕма тугъд…. Ахургӕнӕг ӕма тугъд…. Ци фӕйнӕхузи ӕма идард ӕнцӕ сӕ гъудитӕ аци дзурдтӕн. Ахургӕнӕг – рӕсугъд царди, рӕсугъд федӕн ӕма ахуради бӕрзӕндтӕмӕ дуӕрдтӕ игон кӕнуни нисан. Тугъд – ӕверхъау сау мӕлӕт, лӕг лӕги маруни, зӕнхӕбӕл зайуати, ихӕлди нисан. Ӕма, цӕмӕй фиццаг гъуди фӕттухгиндӕр адтайдӕ дугкагбӕл, уой туххӕй ба нӕ бӕсти еугур адӕми дӕр багъудӕй знаги нихмӕ гъӕддух ӕрлӕуун.
Уонӕй адтӕнцӕ Советтони гъӕуи скъолай ци тугъди ветерантӕ - ахургӕнгутӕ берӕ рӕстӕгути фӕккустонцӕ, ециЦъоппойти Хадзимурзӕ Елбиздухъи фурт, Хайманонти Мӕхӕмӕт Мусай фурт ӕма Чегати Назир Хъубадий фурт.

Аййев фӕлгонцгонд зали медӕгӕалцидӕр ӕвдиста, мадзал цӕй ӕма ке туххӕй конд ӕрцудӕй, уой. Ардӕмӕ ма цитгин уавӕри хунд ӕрцудӕнцӕ Ирӕфи райони æхсӕнадон ӕзмӕлд «Стыр Ныхас»-и сӕргълӕууӕг Хуасдзаути Тазрет, республикон газет «Северная Осетия» - й сӕрмагонд уацхӕссӕг Бесолти Ӕхсарӕ, райони ахуради управлений косгутӕ Бесолти Алан ӕма Таухъазахти Жаннӕ,еци тугъдфӕллад, фал ма тогкалӕн тугъди будуртӕй фиди уӕзӕгмӕ ка исӕздагъдӕй, еци Мӕхӕмӕти кизгӕ Беллӕ ӕд бийнонтӕ, ӕ хуӕрифурт Дедегкати Барис, Хайманонти Оля ӕ кӕстӕрти хӕццӕ, Хадзимурзи кизгӕ Луизӕ, Цъоппойти Тимофей, Хадзимурзи ахуркӕнуйнӕгтӕ Легойти Валя ӕма Гӕдзаонти Раидӕ, Назири хеуӕнттӕй – Чегати Климӕма мацалдӕргай фӕлтӕрти минӕвӕрдтӕ.
Мадзал райдайуни агъоммӕ, уӕдта идарддӕр дӕр зали нидӕнгомау игъустӕй тугъдон зарти мелодитӕ, кӕцитӕиуазгути, мадзал амонгути, ӕма ӕй аййев зартӕ ӕма ӕмдзӕвгитӕй уӕлдай рӕсугъддӕр ка кодта, еци 6-аг къласон кизгудтӕ ӕма биццеути ӕфтудтонцӕ арф ӕнкъарӕнти.
Мадзал райдӕдта ӕма ӕ хӕсгутӕ дзурдтонцӕ Фидибӕсти Устур тугъди фӕууӕлахезмӕ - гитлерон ӕфсӕдти нӕхе зӕнхӕбӕл ниддӕрӕн кӕнун ӕма сӕ фӕстӕмӕ сӕ «тогӕйдзаг лӕгӕти» уӕнгӕ фӕссорунмӕустур байвӕрд бахӕссӕгахургӕнгути, нур берӕ ӕнзти не ʾхсӕн ка нӕбал ӕй, фал ке нӕмттӕ иронх некӕд ӕнцӕ, уони туххӕй. Ӕма син сӕ рохс нӕмттӕ цитгиндӕр искодтонцӕминут ӕдзӕмӕй балӕудӕй.Бӕрӕг бони гъудий туххӕй ба сӕ дзубанди идарддӕр кезугай хастонцӕ мадзал амонгутӕ Дзабайти Аллӕ ӕма Тандути Зӕлинӕ.
«Цъоппойти Хадзимурзӕ, Хайманонти Мӕхӕмӕт ӕма Чегати Назир. Нӕ аци бони бамбурди нисан ӕй аци кадгин тугъдон хестӕрти ном цитгин уавӕри ӕримисунӕн. Етӕ, сӕрустурӕй, райгурӕн зӕнхӕ мадау уарзгӕй,ахургӕнӕги амонӕн лӕдзӕг(указкӕ) баййивтонцӕ хъириймаг ӕма автоматбӕл, «ӕфсӕн бӕхтӕ»-бӕл, тугъдон дӕсниадӕ ӕма бӕгъатӕрдзийнадӕ ӕвдесгӕй, знагӕн ба мӕлӕтдзаг цӕфтӕ кӕнгӕй. Нӕ фӕууидӕ тугъди будури уӕхӕн ӕфсӕдтон къуар, ахургӕнгутӕ кӕми нӕ адтӕй. Беретӕ си баизадӕнцӕ тугъди будурти, сӕ тог никкалгӕй. Уӕлахези хӕццӕ ма си фидиуӕзӕгмӕ фӕллад, цӕфтӕй, иуонггъӕуӕгтӕй ка исӕздагъдӕй, етӕ ба нӕуӕгӕй ӕрлӕууиуонцӕ адӕмон хӕдзаради аллихузон къабӕзти сӕ хъаурӕ кӕми багъӕуидӕ, уоми, ихӕлд гъӕутӕ ӕма горӕттӕ сӕ къӕхтӕбӕл лӕуун кӕнуни кустити. Фал сӕфулдӕртӕ ба нӕуӕгӕй ӕрлӕууиуонцӕ педагогон – гъомбӕладон кустити сӕргъи, ирӕзгӕ фӕлтӕрти зӕрдити ӕма зундрахӕстити рӕстдзийнадӕ, лимӕн ӕма сабур цардмӕ, ахурадӕмӕ турнундзийнади «нӕмгутӕ» итаугӕй.Уонӕй адтӕнцӕ Хадзимурзӕ, Мӕхӕмӕт ӕма Назир дӕр. Мах ихӕс ба ӕй уони нӕмттӕ ӕносон искӕнун, сӕ хъиамӕт иронхуати куд некӕд байзайа, сӕ берӕ фӕдонтӕ дӕр си сӕртӕ бӕрзонд куд хӕссонцӕ, уобӕл архайун. Уӕлдайдӕр ба ма нӕ бӕсти президент 2023 анз «педагоги анз» ку рахудта, ӕма ахургӕнӕги ном уӕлиаумӕ ист ку ӕрцудӕй, уӕд», - дзурдтонцӕ Аллӕ ӕма Зӕлинӕ мадзалмӕ ӕрцӕугутӕн кезугай.
Равдист амонӕги алли радзубандий фӕсте дӕр сувӕллӕнттӕ сӕрустурӕй дзурдтонцӕ ӕмдзӕвгитӕ, зардтонцӕ тугъдон, зӕрдӕмӕ арф гъарӕг зартӕ, ӕма бабӕй райгъусидӕ амонӕги идарддӕр радзубанди абони мадзали хъайтарти цардиуаг ӕма хъисмӕти туххӕй, кӕцитӕ сӕ царди фӕндӕгтӕбӕл рацудӕнцӕ, ӕрттевгӕ фӕд уадзгӕй сӕ фӕсте.
Куд загътонцӕ, уотемӕй Цъоппойти Хадзимурзӕ дӕр ӕ царди киунугӕ ӕхуӕдӕг финста. Райгурдӕй 1922 анзи хуӕнхаг гъӕу Хӕнӕзи.Ахур ба кодта Сурх-Дигори скъолай ӕма адтӕй хуӕздӕр ахурдзаутӕй еу. Фал Хадзимурзӕн ӕ дӕс къласи каст фӕууни фӕсте ба ниййазӕлдӕй Фидибӕсти Устур тугъд, ӕмаӕ тӕгкӕ райдайӕни, 1941 анзи, ӕвзигъд лӕппо хуӕдбарӕй рандӕй тугъдмӕ. Ӕрвист ӕрцудӕй г. Егорьевски тӕхгути скъоламӕ. Ӕ фӕууни фӕсте куд хуӕздӕр рауагъдон, уотӕ нисангонд ӕрцудӕй «Сталинские соколы» ке худтонцӕ, еци полкмӕ. Фал ӕ дессагдӕр цау ба адтӕй 1943 анзи тӕгкӕ устурдӕр дипломатион Тегерани антигитлерон операций архайд, кӕцими исӕмбалдӕнцӕ ӕмбал Сталин, Черчилл ӕма Рузвельт. Еци фембӕлд ниййахӕста устур бунат фашистон Германибӕл фӕууӕлахези гъуддаги.Уӕдта, ӕнӕ уомӕй дӕр, Хадзимурзӕ кӕмидӕр тугъди будури адтайдӕ, уоми бӕрзондмӕ иста ирон лӕги кадӕ. Ӕма ӕрмӕст 1946 анзи исӕздагъдӕй Цъоппой - фурт тугъдӕй капитани цини. Еци тугъдфӕлладӕй дӕр бацудӕй ахурмӕ Мӕскуй педагогон институтти историон факультетмӕ. Ӕ фӕууни фӕсте ба ӕрвист ӕрцудӕй Мӕскуй облӕсти г. Электростали ГОРОНО-й сӕргълӕууӕгӕй. Фидиуӕзӕгмӕ исӕздӕхгӕй ба, 1959 анзи нисангонд ӕрцудӕй Чиколай астӕугкаг скъолай директорӕй. Ами ӕхсаргин ӕма зонӕндзийнӕдтӕй ӕнхӕст педагог бавдиста устур дессаг ӕнтӕститӕ. Исаразта хъӕбӕр хуарз, кӕрӕдзӕбӕл ӕнгом хуӕст коллектив. Ахургӕнгутӕй базудта искӕнун ӕцӕг профессионалтӕ, ӕ зонундзийнӕдтӕ ӕма фӕлтӕрддзийнадӕй син хай дӕтгӕй.
Кӕмидӕр кустайдӕ, алкӕми дӕр адтӕй фӕнзуйнаг. Куста райони газет«Ленинец»-и редакторӕй, райони ӕнхӕсткоми хецауӕй, партион аллихузон бунӕтти. 1972 анзи ба нисангонд ӕрцудӕй Хуӕнхон металлургон техникуми директори хуӕдӕййевӕгӕй. Абони дӕр ма ин е студенттӕй беретӕ ӕримисунцӕ ӕ цӕмӕдессаг, игъосунӕй кӕмӕ не фсӕдиуонцӕ, еци лекцитӕ.
Фал, гъулӕггагӕн, лӕг ӕносон нӕй, ӕма1999 анзи ӕ кустӕй банцадӕй Хадзимурзи кӕдзос ӕма урух зӕрдӕ. Фӕрристӕй ибӕл хъӕбӕр берӕ адӕми зӕрдитӕ, куд хуарз ӕма зундгин, хъиамӕтгун тугъдон ӕма кадгин, намусгин педагог, уотӕ.
Минкъий гъудити нӕ бафтауй адӕймаги Хайманонти Мӕхӕмӕт Мусай фурти ном дӕр. Ӕ цардвӕндаг хумӕтӕг ӕма ӕнцон некӕд адтӕй. Райгурдӕй 1917 анзи Секери гъӕуи. Ӕртӕ анздзудӕй е ʾртӕ хуӕрей хӕццӕ фӕсседзӕр ӕй фидӕй, ӕма сӕ сӕ мадӕ Леска сӕ фиди ӕнсувӕр Солтани ӕнхусти фӕрци, фал уӕддӕр хъӕбӕр зинтӕй, исгъомбӕл кодта. Еу рӕстӕги фӕсте ба бийнонтӕ ӕрбалигъдӕнцӕ Чиколамӕ ӕма Мӕхӕмӕт ами каст фӕцӕй астӕугкаг скъола. Бӕргӕ ӕнтӕстгинӕй бацудӕй Дзӕуӕгигъӕуи педагогон институтмӕ, фал райдӕдта Фидибӕсти Устур тугъд ӕма фиццӕгти хӕццӕ Хайманони - фурт рандӕй тугъди циренмӕ. Бахаудтӕй идард Белоруссий фронтмӕ. Зинӕй цидӕр адтӕй тугъди медӕгӕ, уонӕбӕл еугуребӕл дӕр рацудӕй ӕригон лӕппо тугъдӕн ӕ райдайӕнӕй сауӕнгӕ ӕ фӕууни уӕнгӕ, бӕгъатӕрӕй тох кодта ӕнагкаг фашистти нихмӕ, некӕд бавдиста ӕхе тӕрсагӕй, адтӕй ӕхсаргин ӕма нифсхаст тугъдон.
Цубур уацхъуди зин радзорӕн ӕй Мӕхӕмӕти ӕгас цардвӕндагбӕл, фал ӕнӕ зӕгъӕн дӕр куд ес тугъди фӕстее фӕлладӕй дӕрӕхсӕнадон цардмӕ, ирӕзгӕ фӕлтӕрти гъомбӕладӕмӕ ци устур байвӕрд бахаста, уой туххӕн.
1955-1956 ӕнзти гъӕди хӕдзаради поселокки байгон ӕй авданзон скъола. Директорӕй си ӕвӕрд ӕрцудӕй Багданти Измаил, ахуради хаййади сӕргълӕууӕгӕй ба – Хайманонти Мӕхӕмӕт.Измаил ӕхуӕдӕг финста фӕстӕдӕр: «Ӕнгъӕл нӕмӕ кастӕй устур куст – ахургӕнгути коллектив ӕрфедар кӕнун, скъоладзаутӕ ӕрӕмбурд кӕнун, материалон – техникон базӕ исаразун. Ӕма етӕ нӕ къохи еугурӕйдӕр бафтудӕнцӕ Хайманони-фурти фӕрци. Мӕхӕмӕт лӕвардта ирон ӕма уруссаг ӕвзаги, литерӕтури уроктӕ.
Уой хъӕппӕресмӕ гӕсгӕ скъоладзаутӕй беретӕ кустонцӕ гъӕди хӕдзаради миздбӕл. Мӕхӕмӕтӕн бантӕстӕй скъола ӕма уӕлдӕр ци хӕдзарадӕй загътон, уони астӕу ӕнгом бастдзийнадӕ ниффедар кӕнун.Е материалон ӕгъдауӕй хъӕбӕр ӕнхус адтӕй алли бийнонтӕн дӕр. Уӕдта ӕрмӕст е нӕ. Мӕхӕмӕти меддуйней адтӕй хъӕбӕр гъӕздуг, лӕдӕрдтӕй хестӕр-кӕстӕр, алке фагӕ хуарздзийнӕдтӕ дӕр имӕ адтӕй.
Мӕхӕмӕт арӕх имиста тугъдон рӕстӕгутӕ ӕма финсгӕ дӕр кодта аллихузон уадзимистӕ ӕма ӕмдзӕвгитӕ. Устур нифс ӕма хъаурӕ дӕдтӕг ин царди медӕгӕ адтӕй ӕ мадӕ Леска, ӕхе устур амондгунбӕл нимайӕг, ӕ фурт сӕрӕгасӕй ке исӕздагъдӕй, уомӕй. Фал еци нивӕй ка нӕ фӕххайгин ӕй, уони туххӕй ба Мӕхӕмӕт ниффинста ӕмдзӕвгӕ «Мадӕ», зӕгъгӕ. Адтӕй си хъӕбӕр арф гъуди ӕма ӕй адӕм кӕрӕдзей къохтӕй есионцӕ.
Мӕхӕмӕт кӕд ӕ царди фулдӕр хай ирӕзгӕ фӕлтӕрти гъомбӕладӕн исагкаг кодта, уӕддӕр журналистикӕ дӕр хъӕбӕр берӕ уарзта. 1965 анзи ба ӕй Ирӕфи райӕнхӕсткоми хецауадӕ иснисан кодтонцӕ райони газет «Ленинец»-и редакторӕй ӕма си ӕнтӕстгинӕй разамунд фӕллӕвардта берӕ ӕнзти.
Хайманони - фурт бийнонтӕн адтӕй хъӕбӕр хуарз фидӕ, мадӕн – уарзӕгой фурт, хуарз цардӕмбал, ауодӕг ӕнсувӕр. Фал ӕ царди фӕндаг ба разиндтӕй ӕгӕр цубур. 1970 анзи 12 декабри рацох ӕй ӕ цардӕй. Фал дессаг конд ӕй ӕрдзи уагӕвӕрд – хуарз лӕги ном ӕма кадӕ иронх некӕд кӕнунцӕ дзиллитӕй, ӕ фарнӕ дӕр цӕуй фӕлтӕрӕй фӕлтӕрмӕ ӕма етӕ дӕр цӕунцӕ хестӕри къахфӕддӕбӕл ӕнӕфӕццодгӕ.
Бустӕги ӕригонӕй райгурӕн бӕстӕ фудӕзнагӕй гъӕуай кӕнунмӕ ка рандӕй, уонӕй адтӕй Чегати Назир Хъубадий фурт дӕр.
Назир райгурдӕй 1924 анзи бӕрзонд хуӕнхаг гъӕу Къуссуй, зӕнхкосӕг бийнонти астӕу. Фӕцӕй каст скъола, куста, еумӕйаг хӕдзарӕдтӕ мӕнӕ-мӕнӕ сӕ къӕхтӕбӕл лӕуун ку райдӕдтонцӕ, уӕд уоми. 1943 анзи ба, тохӕн дзаумау райсгӕй, е дӕр рандӕй лӕгӕвзарӕн тугъдмӕ. Хумӕтӕг фестӕг полки салдат уогӕй, бахаудтӕй Украини, Донецки облӕсти зӕнхӕбӕл ци карз тугъдтитӕ цудӕй, уордӕмӕ. Еу рӕстӕги фӕсте ба ӕй ракодтонцӕ уӕззау артиллерион ӕфсадмӕ. Сауӕнгӕ тугъд фӕууни уӕнгӕ дӕр ӕхе ӕвдиста арӕхстгин ӕма дӕсни тугъдонӕй. Уӕлахези бон ба ӕй ӕрӕййафта Венгрий зӕнхӕбӕл. Дууӕ анзи ба ма службӕ кодта Чехословакий зӕнхӕбӕл ӕма райгурӕн гъӕумӕ исӕздагъдӕй 1947 анзи.
Тугъди фӕсте гъудӕй ихӕлд гъӕутӕ ӕма горӕттӕ нӕуӕгӕй аразун, ӕма Назир, уолӕфгӕ дӕр нӕ бакӕнгӕй, куста алли рауӕнти, ӕрмӕст раззаг адӕмти рӕнгъити – кӕми тракторбӕл, кӕми аразӕгӕй, гъӕдикустгӕнӕгӕй. Фал ӕвзигъд лӕппойӕн ӕ зӕрдӕ еудадзугдӕр ӕхсайдта ахурмӕ, ӕма 1949 анзи бацудӕй педагогон институтти историкон факультетмӕ. Адтӕй хуӕздӕр студенттӕй еу, ӕма ахури фӕсте ӕрӕздагъдӕй Стур-Дигори скъоламӕ историй ахургӕнӕгӕй.
Ӕ хуарз кусти туххӕй ӕййивд ӕрцудӕй Чиколай фиццаг скъоламӕ, 1973 анзи ба – Советтони гъӕуи скъоламӕ ахуради хаййади сӕргълӕууӕгӕй. Ӕ куст уотӕ хуарз зудта Назир ӕма ибӕл е ʾмкосгутӕ десӕй мӕлиуонцӕ, аргъ ин кодтонцӕ е ʾгъдау, ӕ хуӕрзуод ӕма хуӕрзтогдзийнадӕн. Уарзта берӕ сувӕллӕнттӕ ӕма ин ӕнцон косӕн адтӕй сӕ хӕццӕ дӕр.
Хуарз косӕги ном уайтагъддӕр райгъусуй ӕхсӕнади медӕгӕ ӕма Назир дӕр еу рӕстӕги фӕсте ӕййивд ӕрцудӕй райони ӕнхӕстгоми инструкторӕй. Фал уӕддӕр ӕхуӕдӕг ба алкӕддӕр уотӕ фӕззӕгъидӕ, зӕгъгӕ, скъолай куст мӕ зӕрдӕбӕл хъӕбӕрдӕр ӕмбалдӕй. Ӕвӕдзи, уомӕ гӕсгӕ, ӕма Назир адтӕй ӕцӕг педагог. Фал хъисмӕт ӕгъатӕр ӕй ӕма адӕми уарзон Чегати Назир 2002 анзи рахецӕн ӕй ӕ рохс дуйнеййӕй, ӕ фӕсте устур кадӕ ӕма устур ном ниууадзгӕй. Фал ӕ ном ба цӕргӕй баизадӕй берӕ адӕмти зӕрдити.
Дзӕвгарӕ рӕстӕг байахӕста мадзал еци бон, фал уойбӕрцӕбӕл цӕмӕдессаг адтӕй равдист ӕма си уӕгӕ дӕр неке бацайдӕ. Рӕстӕгӕй-рӕстӕгмӕ ба зӕрдӕмӕдзӕугӕ ӕмдзӕвгитӕ, рӕсугъд тематикон зартӕ, Хайманонти Мӕхӕмӕти финст уадзимистӕ, дзурдтонцӕ ӕма зардтонцӕ скъолай алли кълӕстӕй дӕр сувӕллӕнттӕ - Гуйти Миленӕ, Дадтети Сӕлимӕ, Дедегкати Мӕгӕмӕт, Хӕмицати Камилӕ, Гӕтцити Кӕринӕ, Химилонти Даниил,Баликъоти Кӕринӕ. Равдисти хъайтарти цардиуаги туххӕй берӕ рӕсугъд имисуйнӕгтӕ дзурдтонцӕ цитгин иуазгутӕ,Хуасдзаути Тазрет, Бесолти Ӕхсарӕ, тугъдон ахургӕнгути фӕдонтӕ, хӕстӕгутӕ ӕма хеуӕнттӕ. Зӕрдиуагон арфитӕ ракодтонцӕ, ауӕхӕн рӕсугъд ӕма арф гъудий хӕццӕ равдист ка исаразта ӕма си архайӕг дӕр ка адтӕй, уонӕн. Ӕма уӕнтӕ рохс дзенети ахил нӕ Иристони уарзон хъӕболтӕ, райгурӕн бӕстӕ цагъарӕй багъӕуай кӕнгутӕ, фӕсевӕди гъомбӕладон кустмӕ дзӕвгарӕ байвӕрд бахӕсгутӕ.
Чихтисти Р.
Хузистити: мадзал – равдисти архайгутӕ Советтони гъӕуи
астӕугкаг скъолай.